Da li ste ikada pokušali da oborite zakon gravitacije, dokažete da Njutn nije bio u pravu?

Iako naučnici i dan danas tragaju za česticom koja prenosi silu gravitacije, Zakon gravitacije je činjenica koju ne moramo da dokazujemo. Jednostavno, ako skočim sila će me vratiti na tlo.

To je jedno pravilo koje je istina i na njega ne možemo uticati ma šta god verovali o gravitaciji.

Svako od nas ima određena verovanja o svetu oko sebe, događajima, drugim ljudima, odnosima i samome sebi. Često se prema tim verovanjima postavljamo kao da su zakon gravitacije, pravila i istine koje je nemoguće promeniti.

Ta pravila po kojima živimo nazivamo uverenja.

Uverenja oblikuju način na koji doživljavamo svoju stvarnost i na sreću, ona nisu činjenice.

Mi volimo da dokazujemo da su naša uverenja tačna, omiljena fraza ljudskog roda je “rekao sam ti…” i ona nas zadovoljava jer daje samopouzdanje našim idejama.

Često nismo svesni da uverenja deluju kao proročanstva. Ona nam govore šta možemo ili ne možemo da postignemo.

I tako, ako verujemo da nismo baš najzanimljiviji tip u društvu, to uverenje nas vodi da se ponašamo tako da zaista počnemo da odbijamo ljude. Na taj način iznova  dokazujemo da smo u pravu, fenomenalno, zar ne.

NLP uverenja tretira kao pretpostavke, a ne kao istine. Ponašamo se “kao da” je nešto tačno. Ukoliko ponašanje proisteklo iz tog uverenja donosi pozitivne rezultate, usvajamo ga, ukoliko ne menjamo uverenje sve dok ne dođemo do onog koje nam donosi pozitivan ishod.

Ako pretpostavimo da smo jako zanimljivi, i da ljudi baš vole da se druže sa nama, naše misli će pokrenuti niz procesa koji će dovesti do promene u našem ponašanju, koja automatski dovodi do promene odgovora ljudi na to ponašanje.

Postajemo zaista zanimljiviji ljudima, ili makar sebi.

Mi imamo izbor u šta ćemo verovati.

To možda deluje kao magija i previše jednostavno da bi bilo tačno? Možda i jeste, ako verujemo da nije tako onda i nije i pitam se šta bi se desilo da , makar iz radoznalosti dopustimo sebi da verujemo da jeste? 🙂

Možda se pitate na koji način uverenja utiču na naše ciljeve?

Da li ste ikada uspeli da postignete nešto za šta ste mislili da je nemoguće?

Ili vam se možda desilo da krenete u ostvarivanje ciljeva i fenomenalnih ideja iako ste mislili da su osuđeni na propast?

Ukoliko je vaš odgovor da, BRAVO!!! Volela bih da čujem vaše iskustvo i kakav je bio ishod tog puta.

Na žalost, većina ljudi nikada ni ne pokuša da ostvari svoje snove, napravi određene promene u životu, pokrene svoje ideje u pogon, samo zato što veruju: da “nisu sposobni”…, ili “baš ću ja to da postignem”.., ili “u ovoj zemlji, teško”…ili možda “niko do sada nije to uspeo, baš ću ja”…

Zanimljiv primer je da su ljudi mislili da je nemoguće da čovek istrči milju za manje od 4 minute, sve dok Roger Bannister nije to učinio 1954. godine. Tada je došlo do zanimljive pojave, sve više atletičara je uspevalo da istrči milju za manje od 4 minute. Danas je to vreme uobičajeno za sportiste.

99% fenomenalnih ideja nikada ne postane stvarnost jer se kreatori tih ideja nikada nisu usudili da ih ostvare.

Verujem da svako od nas u sebi nosi makar jednu fenomenalnu ideju. Kako bi bilo da ponesete svoju sa sobom i da uz našu podršku ispitate sva uverenja koja vas koče ili podržavaju u ostvarenju ciljeva i naučite praktične tehnike kako da zaista živite život kakav zaslužujete. Iako možda sad ne verujete u to.

S ljubavlju

Anja Tomić, Internacionalni NLP trener i ECA coach