Novac nam je, nema sumnje, potreban. Kuća, kola, hrana… Tu su i briga o zdravlju, školovanje, putovanja, sticanje najrazličitijih iskustava… Finansijska sigurnost pruža nam slobodu da se fokusiramo na potragu za srećom. Dakle, novac jednako sloboda! Da li je?

Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Ilinoisu potvrđuje da su pare ono što većina ljudi želi. U čemu je onda problem? Zbog čega ima tako mnogo “nesrećnih” milionera?

Kao sa mnogim stvarima u životu, čak i sa onim dobrim, kada preteramo one počinju da gube smisao. Njihova draž nestaje. Sećate li se Meri Popins i njenih reči: “Dovoljno je kao gozba, kao praznik”. Naglasak je na tom “dovoljno”!

Bogatstvo nudi beskrajne mogućnosti, to se ne dovodi u pitanje, ali krije i neke zamke o kojima obično ne razmišljamo. Naličje bogatstva moglo bi da se oslika u opsesiji novcem, u stalnom stresu, (ne)poverenju prema ljudima iz okruženja, nemogućnosti uživanja u “malim” životnim zadovoljstvima, u krivici, suočavanju sa previše mogućnosti…

Ravnoteža između “previše” i “nedovoljno” je ono čemu treba težiti. Prava mera je ono što donosi kvalitet života s jedne i spokoj i sreću sa druge strane. Mogli bismo to nazvati umećem življenja.

Ali, koliko je dovoljno? Bez obzira na one nepoželjne “posledice” koje s bogatstvom stižu u paketu istraživanje je pokazalo da su novac i sreća i te kako povezani. Sa Univerziteta Prinston (Nju Džerzi) stižu podaci, koji kažu da je ljudima na godišnjem nivou dovoljan prihod od 75.000 dolara da bi bili srećni. Prevedeno na “naš jezik” to bi bilo oko 65.000 evra godišnje, odnosno 5.400 evra mesečno (pretvaranje evropske valute u dinare ne bi ovde imalo mnogo smisla). Je li dovoljno?

“Washington Post”  beleži da ljudi uglavnom znaju gde je ta granica koja im obezbeđuje finansijsku sigurnost i materijalno blagostanje. Kada jednom do te tačke dođu mogu mirno da idu i na niže. Feliks Denis, engleski publicista, osnivač magazina “Maxim”, savetuje ljudima da prestanu da zarađuju, onda kada se na njihovom bankovnom računu nađe cifra od nekoliko miliona. Ne precizira, međutim, o kojoj valuti je reč. Sve posle toga je puko “trošenje” života, navodi on. Zanimljivo razmišljanje!

Voren Bafet, američki biznismen, čovek koji po Forbsovoj listi zauzima drugo mesto u svetu po bogatstvu, kaže da mu je novac omogućio da u životu radi ono što voli, ali da osim toga od njega nije imao neke druge koristi. Zato novac daje onima kojima je potreban.

Prisetimo se i mudrih reči Migela de Servantesa, koje glase: “Užitak u bogatstvu ne leži u pukom posedovanju ili raskošnom trošenju, nego u mudroj primeni.” Zaista, ono što s novcem radimo je od vitalnog značaja.

Ipak, istraživanja su jedno, a realnost je obično nešto drugačija. Nivo bogatstva koji usrećuje stvar je svakoga od nas ponaosob. Od naših težnji, vrednosti, uverenja koja imamo, od okolnosti u kojima živimo, zavisiće i brojka s kojom ćemo biti zadovoljni. Samo, da bismo znali koliko je to bogatstvo koje će nas učiniti srećnima potrebno je da zastanemo na trenutak i razmislimo o tome šta novac može da donese u naš život, a šta je to što jureći za njim gubimo.

Zapitajte se šta je vaš cilj! Ako je odgovor da zaradite mnogo novca, priupitajte sebe zbog čega je to vaš cilj i koliko će vam biti dovoljno! A ako ste već “bogati”, možete se zamisliti nad onim šta bi vam donelo uvećavanje tog bogatstva. Da li ćete biti vredniji kao osoba? Na koji način? Budite iskreni prema sebi!