Ljudi kojima smo okruženi utiču na to kakav će biti naš pogled na svet

Klonite se gubitnika, mediokriteta, pesimista, kaže se u najnovijem istraživanju koje se bavilo aktivnostima našeg mozga. Ljudi kojima smo okruženi utiču na to kako ćemo gledati na svet oko sebe, kakve ćemo odluke donositi, a u skladu s tim i kakav ćemo život živeti. Dakle, bežite od “osrednjosti” poručuju istraživači!

Postoji uverenje da su uspešni poslovni ljudi mahom usamljenici, što se često povezuje i sa vizionarima. Takođe se veruje da je za uspeh potrebno kloniti se pesimista i okružiti se samo istomišljenicima? Da li je tako? Šta kaže nauka? Kako podsticajno okruženje može da nas gura ka uspehu, dok “pogrešno” društvo može da nas prikuje za mesto?

Fenomen crne linije

Kada je pedesetih godina prošlog veka Solomon Asch, psiholog sa Swarthmore College-a u Pensilvaniji, zatražio od grupe volontera da procene dužinu vertikalne crne linije na običnoj beloj karti, došao je do vrlo zanimljivih saznanja. Solomon je, naime, otkrio da se procena svake osobe razlikuje, u zavisnosti od toga šta su učesnici u istraživanju u tom trenutku mislili. Naime, osoba koja je bila okružena ljudima koji su precenili dužinu crne linije, učinila je isto. Situacija se ponovila i kod “skraćivanja” crne linije. Ljudi su je videli sasvim drugačije, u zavisnosti od toga u kom su se okruženju našli.

Pitanje koje se logično nameće jeste kako je moguće da jedna jasna crna linija ljudima izgleda drugačije, u zavisnosti od toga ko se u datom trenutku našao pored njih? Asch je svojim istraživanjem jednostavno potvrdio ono o čemu je polimat Gustav Le Bon, pre više od pola veka pisao u svojoj studiji pod nazivom “Masa: Studija o popularnom mišljenju”. Reč je o delu koje je zaintrigiralo Lenjina, Musolinija i Hitlera, a u kome Le Bon kaže da u masi osećanja i ideje pojedinaca poprimaju jedan, isti pravac i njihova svesna ličnost nestaje.

Šta se dešava u mozgu?

Kada se naše mišljenje, ideja ili želja poklapaju sa onim što misli naše okruženje, mozak će učiniti da se osećamo dobro. Međutim, ako se projekcije našeg mišljenja, ideja ili želja razlikuju od našeg okruženja, aktivira se deo mozga koji se inače “pali” kada osećamo bol (prednja insula), i stvara nam nelagodnost. Kada se to dogodi imamo mogućnost da uradimo jednu od dve stvari, kažu istraživači.

A: da se pretvaramo da se slažemo sa drugima, a zapravo da ostanemo na svojim uverenjima

B: da uskladimo svoje misli sa onima iz svog okruženja, pri čemu će se i mozak aktivno menjati, to jest prilagođavati

Opciju B koristimo češće nego što mislimo, potvrđuju rezultati istraživanja. Mreža u našem mozgu (koja uključuje medijalni frontalni korteks i prednju insulu) nadgleda “greške” u našim odnosima sa ljudima. Mozak se aktivira u trenutku kada dođe do neslaganja mišljenja između nas i onih sa kojima se “nadmudrujemo” i najavljuje napor koji ulaže da smanji postojeći jaz. Jedna studija pokazala je kako ova mreža postaje aktivna pre nego što ljudi promene svoja najdublja uverenja, kako bi se podudarala sa uverenjima koja se spolja pretvaraju da slede.

Šta to znači?

Čak i ako imate brilijantnu, inovativnu crtu u sebi, onu koja može da promeni svet, postoji bojazan da biste mogli da napustite svoje “napredne” ideje, promenite svoja uverenja i predate se pesimizmu ako ste u okruženju ljudi koji će vas vući na dole. U suprotnom, ako se okružite optimistima, energičnim preduzimljivim ljudima, koji teže uspehu, rado ćete i vi promeniti svoja razmišljanja i postati uspešni kreatori svog života.

Ako vaše okruženje može da menja vaše misli, ideje i želje to znači da može menjati i vas u celosti. Kada birate ljude kojima želite da budete okruženi, vi birate i osobu kakva želite da postanete. Zato, birajte mudro!