Mozak traži puno radno vreme!

Budite mentalno aktivni – razmišljajte, rešavajte probleme s kojima se suočavate, umesto da ih odlažete i gurate pod tepih… Zaposlite mozak, jer anksioznosti i depresija u tom slučaju neće imati šta da traže pred vašim vratima, kažu naučnici sa Duke univerziteta u Severnoj Karolini.

Povećana aktivnost upravo u onim delovima mozga koji su zaduženi za razmišljanje i rešavanje problema može povoljno uticati i na osobe koje se već suočavaju sa ovim mentalnim poremećajima. Kod osoba sa rizikom za razvoj anksioznosti manja je verovatnoća da će do poremećaja doći ako imaju veću aktivnost u oblasti mozga odgovornom za složene mentalne operacije, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu “Cerebral Cortex”.

Ahmad Hariri, profesor psihologije i neuronauke na Duke univerzitetu, ističe da zahvaljujući ovoj spoznaji pojedinci mogu da poboljšaju svoje emocionalno funkcionisanje – da poprave raspoloženje, smanje anksioznost, ali i osećaj depresije. Njegov tim, u istraživanju koje je prethodilo ovom, utvrdio je da ljudi čiji mozak burno reaguje na pretnju, a neočekivano slabo na nagradu imaju veći rizik od razvoja simptoma uznemirenosti, straha i panike tokom vremena.

Pored profesora Haririja, na studiji je radio i Matthev Scult, klinički psiholog sa odseka za psihologiju i neurologiju Duke-a. Njih dvojica želeli su da istraže da li će veća aktivnost u oblasti mozga, koja se naziva dorsolateralni prefrontalni korteks, pomoći zaštiti ovih rizičnih pojedinaca od budućih mentalnih bolesti.

“Želeli smo da se pozabavimo područjem razumevanja mentalnih bolesti koje je zanemareno. Tragamo za varijabilama koje stvarno pružaju fleksibilnost i štite pojedince od razvoja problema”, kaže Hariri.

Dorsolateralni prefrontalni korteks se smatra svojevrsnim “izvršnim kontrolnim centrom” mozga i ima presudnu ulogu u fokusiranju pažnje na planiranje složenih aktivnosti. Pored toga ima važnu ulogu i u regulisanju emocija. Dobro utemeljeni tipovi psihoterapije, uključujući kognitivnu terapiju ponašanja, angažuju ovaj deo mozga, tako što pacijentima nude strategije za ponovno procenjivanje njihovih emocija.

Tim istraživača je prikupio podatke od 120 studenata, koji su učestvovali u Studiji neurogenetike Duke-a. Svaki učesnik je popunio seriju upitnika koji su se odnosili na mentalno zdravlje i prošao je kroz neinvazivno skeniranje mozga (funkcionalna magnetna rezonanca – fMRI) dok je bio angažovan na zadacima namenjenim aktiviranju specifičnih regija mozga.

Svako od učesnika trebalo je da odgovori na jednostavne matematičke probleme, oslanjajući se na pamćenje, kako bi stimulisao dorsolateralni prefrontalni korteks. Učesnici su, takođe, posmatrali fotografije ljutih ili uplašenih lica, kako bi aktivirali područje mozga zvano amigdala, i igrali igru koja stimuliše aktivnosti u ventralnom striatumu mozga.

Matthev Scult je bio posebno zainteresovan za osobe pod rizikom. Upoređivanjem mentalnog zdravlja učesnika u vreme skeniranja mozga i u proseku sedam meseci kasnije, utvrdio je da je kod “rizičnih” studenata, koji su imali visoku aktivnost u dorsolateralnom prefrontalnom korteksu, došlo do slabijeg razvoja anksioznosti.

Pomenuti deo mozga je posebno sposoban da se prilagodi novim situacijama, kažu istraživači. Pojedinci koji pokazuju sklonost ka anksioznosti i depresiji, verovatno će imati koristi od strategija koje podstiču dorsolateralne prefrontalne aktivnosti mozga, uključujući kognitivnu terapiju ponašanja, trening radne memorije ili transkranijalnu magnetnu stimulaciju (TMS). Reč je o tehnici neinvazivne stimulacije ljudskog mozga.

Naš mozak je, nema sumnje, čudesan! Mislite ovoga puta na njegov deo koji se zove dorsolateralni prefrontalni korteks! Razmišljajte i rešavajte svoje probleme!