Ako ne vidite izlaz iz postraumatskog stresnog poremećaja, pokušajte da umirite svoj limbički sistem

„Vreme je moćni iscelitelj” –  koliko puta ste čuli ovaj ohrabrujući savet koji vam govori da  neka bolna i teška situacija, neće izgledati tako strašno kada vreme bude prošlo?

U većini slučajeva baš tako i bude.  Kako godine prolaze, bolna sećanja blede i dođemo do trenutka kada se upitamo zašto smo se nekada osećali tako loše (zašto nam je neka muka bila tako golema).

Međutim, za neke ljude protok  vremena ima suprotno dejstvo. Bol i trauma postaju veći, pogoršavaju se,  i čak mogu da prerastu u postraumatski stresni poremećaj (PTSP).

Zbog čega je to tako? Šta se dešava?

Možda to ima veze sa tim kako se sećanja o događajima čuvaju u našem mozgu.

Istraživanja pokazuju da tokom traumatskih događaja amigdala, deo mozga u kojem se nalazi centar za strah, utiče da se formiraju sećanja koja su “zbijenija” od normalnih sećanja i utiče na usporavanje percepcije vremena.  To  uzrokuje da sećanja u našem pamćenju, osećanjima, svesti i podsvesti  budu utisnuta sa više detalja.

 

Traumatska sećanja se čuvaju na drugačiji način

Prema neuronauci (ili neurobiologiji),  mozak ne čuva traumatska sećanja samo na jednom mestu, već na više lokacija –  i u delovima za razmišljanje u prefrontalnom korteksu i u delovima za emocije u amigdali i hipokampusu.  To traumatska sećanja čini višedimenzionalnim, destruktivnijim i težim za obradu i razrešenje.

Pored toga, zbog fenomena koji se naziva distorzija traumatskog sećanja,  ljudi su skloni da zapamte da su doživeli  traumu veću nego što je ona stvarno bila. Kao posledica toga, njihova trauma koju su isuviše dobro zapamtili  može da  “naraste” i tokom vremena se kod takvih ljudi mogu javiti sve ozbiljniji simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

 

Vraćajući se na izreku da ,,vreme leči sve rane” –  godišnji pregledi Svetske zdravstvene organizacije o mentalnom zdravlju (World Mental Health Surveys) pokazuju da u stvarnosti samo manji deo ljudi koji imaju PTSP doživi  remisiju u roku od nekoliko meseci nakon nastanka poremećaja. Nažalost, većina ljudi koji pate od PTSP-a imaju simptome ovog poremećaja godinama.

 

Razorno  dejstvo PTSP-a

Bilo da je trauma koja je izazvala PTSP predstavljala samo jedan događaj, kao kada je osoba žrtva ili svedok  strašnog saobraćajnog udesa,  ili  je u pitanju niz događaja koji se ponavljaju, poput situacije  kada osoba trpi nasilje ili bude učesnik u ratu, kod ljudi se mogu javiti razni simptomi koji utiču na njihovo mentalno i fizičko zdravlje i njihovu sposobnost da vode funkcionalan svakodnevni život.

Prema istraživanju, 60% muškaraca i 51% žena tokom svog života doživi barem jedan potencijalno traumatski događaj. Međutim,  rasprostranjost PTSP-a tokom čitavog života je znatno veća kod žena nego kod muškaraca.   Kod otprilike 84% ljudi sa PTSP-om  takođe se istovremeno javlju i druge razne bolesti ili poremećaji. To često bude osećaj srama/sramote, očaja ili beznađa,  problem na poslu ili sa partnerom, kao  i nasilje.

 

Uticaj koji PTSP ima na ekonomskom i društvenom planu je dalekosežan.  Posledice ne osećaju samo oni koji od ovog poremećaja pate, već i njihove porodice, saradnici, poslodavci i društvo u celini.

 

Tradicionalne metode lečenja PTSP-a

Tradicionalne metode lečenja PTSP-a obuhvataju razne vrste psihoterapije, kao što su tehnika produženim izlaganjem i kognitivna terapija, desenzibilizacija pokretima očiju i ponovna obrada (EMDR), i terapija medikamentima odnosno lekovima.

Za ljude koji su više naklonjeni terapiji bez uzimanja lekova, medicinski stručnjaci za lečenje PTSP-a preporučuju kognitivno-bihevioralnu terapiju  (KBT)  kao lečenje koje je zasnovano na dokazima.  Nažalost,  dokumentovano je da čak 50%  ljudi koje ne reaguje na ova lečenja ili od njih odustaje.  Uzgred, svi ljudi koji boluju od PTSP-a sa kojima sam radila prošli su kroz nekoliko neuspešnih ciklusa savetovanja i KBT-a pre nego što su se odlučili za alternativne metode,  kao što su terapija zasnovana na svesnom usmeravanju  pažnje, kognitivna hipnoterapija, terapija koja se bavi percepcijom vremena (time-based therapy) i podučavanje  u cilju oporavka (recovery coaching).

 

U jednoj studiji koja je februara 2018. godine   obljavljena u naučnom časopisu ,,Nature Neuroscience”, istraživači sa Instituta za proučavanje mozga u Kvinslendu, Australija, otkrili su novi tip povezujućeg neurona i novu putanju u mozgu koja reguliše vraćanje traumatskih sećanja i straha. Ovo otkriće, zajedno sa novim podacima o veličini i povezivosti amigdale (dela mozga koji je povezan sa strahom, stresom i anksioznošću)  kod odraslih i kod dece, ukazuje na to da traumatična iskustva u stvari stvaraju nove veze u mozgu i  fizički ga menjaju.

Ovo okriće takođe može pružiti objašnjenje za to što postoji veliki procenat ljudi koji ne reaguju na KBT ili od takve terapije odustaju,  a takođe ima  i potencijalne implikacije za lečenje poremećaja povezanih sa traumom, između ostalog PTSP-a,  tako što se primarna usredsređenost intervencije prebacuje sa angažovanja dela mozga koji je zadužen za mišljenje – kroz terapije razgovorom, na umirivanje sistema uzbuđenja u dubljim delovima mozga, konkretno na umirivanje limbičkog sistema.  U takvim slučajevima limbički sistem biva zatečen ili zaglavljen u režimu reakcije “bori se ili beži”.

 

Lečenje PTSP-a umirivanjem limbičkog sistema

Alternativni pristup lečenju koji je zasnovan na holističkom posmatraju  uma i tela prikazan je u knjizi “Telo beleži rezultate” (The Body Keeps the Score) autora Dr. Besela van der Kolka (Bessel van der Kolk), jednog od najistaknutijih stručnjaka za traumu na svetu.  Na osnovu  svog iskustva od preko  trideset godina, van der Kolk opisuje razne tehnike isceljenja koje čovek može sam da kontroliše.  Ove terapeutske metode su prvenstveno usmerene na limbički sistem.

Vaš limbički sistem predstavlja staru zbirku struktura mozga koja se nalazi duboko unutar mozga.  Limbički sistem je deo vašeg mozga zadužen za emocije koji obrađuje nadražaje čula mirisa, čuva ili “skladišti” vrlo osetljiva sećanja na osećanja i utiče na sve cikluse spavanja i apetita, raspoloženje,  seksualnost i vezivanje. Van der Kolk navodi da  vežbe predstavljaju  dopunu tradiocionalnih  metoda za lečenje  poremećaja povezanih sa traumom i da ljudima pomažu da ponovo uspostave kontrolu nad svojim telom tako što će ponovo u svom mozgu napraviti nove veze neurona  i tako biti u stanju da ponovo izgrade svoj život.

On navodi da glavne aktivnosti za koje se pokazalo da imaju umirujuće dejstvo na limbički sistem i koje pomažu da se smanje simptomi PTSP-a i drugih poremećaja povezanih sa traumom jesu sledeće:

  • slušanje muzike,
  • sviranje muzičkog instrumenta,
  • meditacija,
  • vežbanje svesnog usmeravanja pažnje,
  • bavljenje jogom
  • fizičke vežbe

Pokazalo se da  bavljenje ovim aktivnostima od 30 do 60 minuta  dnevno može  značajno da pobošlja dobrostanje i kvalitet života  ljudi sa PTSP-om, naročito onih osoba  koje ne reaguju na tradicionalne metode lečenja.  Redovno bavljenje ovim aktivnostima tokom perioda od dva do osam meseci može pomoći da one  postanu ustaljene navike, prema studiji koju je sprovela  Filipa Lali,  istraživač u oblasti psihologije zdravlja na  Londonskom univerziteskom koledžu.Ono što je ohrabrujuće jeste to što su istraživači takođe utvrdili da povremeno zabušavanje “nije materijalno uticalo na proces formiranja navika”.

 

Zaključak

Nakon svega izgleda da vreme ipak može da bude moćni iscelitelj.  Zavisi od toga kako vreme provodite.

Možete da izaberete da barem deo svog vremena provedete baveći se aktivnostima koje vam mogu pomoći da svoje telo i glavu izlečite od od negativnog uticaja traume.

Tekst preuzet sa: https://www.thebestbrainpossible.com/ptsd-limbic-system-trauma-brain/

Gost autor :

Hvala našoj dragoj Zerini koja je sa velikom ljubavlju dozvolila da se ovaj tekst prevede na srpski jezik.

Zerina O’Donel (Zoryna O’Donnell),   master poslovne administracije, magistar nauka, član Instituta za liderstvo i menadžment), radi kao međunarodni govornik, autor, član Međunarodnog saveza koučeva i mentor na mentorskom programu Poslovne škole u Vorviku, koji se bavi mentorstvom u oblasti karijere i individualnim savetovanjem studenata osnovnih i postdiplomskih studija na studijskom programu za Mastere poslovne administracije  u Poslovnoj školi u Vorviku.  Takođe je registrovani hipnoterapeut i master praktikant NLP-a (neurolingvističkog programiranja).   Zorina je takođe trener koja primenjuje programe i intervencije zasnovane na dokazima koji ljudima pomažu da ostvare pozitivne promene u svom ličnom i profesionalnom životu, da poboljšaju svoje mentalno zdravlje, izgrade rezilijentnost i poboljšaju svoje blagostanje.