Moja klijentkinja (zvaćemo je, recimo,  Amanda) je do svog 40. rođendana postigla sve: ima izuzetno uspešnu karijeru, doktorat, muža uspešnog biznismena, dvoje zdrave dece, kuću za primer,   najnoviji model automobila,  najbolja putovanja i…. anksioznost, koja se izmiče kontroli.

”Toliko se trudim da sve bude savršeno, ali nije”, govori Amanda uz suze.  Uvek se dešava nešto što kvari njen put do savršenstva – deca ne dobiju sve petice, muž odbija da ide u teretanu ne bi li skinuo pivski stomak, noge su joj suviše kratke i zdepaste za njen ukus, i na spisku je tu još koješta.

Amanda nije jedina koja ovako očajava:  i mnoge druge žene i muškarci svih godina, porekla i profesije  streme nedostižnom cilju savršenstva.  Izgleda da je ovaj problem čak i veći kod “milenijalaca” – onih koji su  rođeni posle 1980.

Prema jednoj studiji rađenoj na  preko 40.000 studenata u Britaniji, SAD i Kanadi (uzrasta od 18 do 25 godina), a koja je objavljena u Psihološkom biltenu (Psychological Bulletin), većina ovih mladih ljudi pokazuje znake perfekcionizma koji nastaje zbog nerealno velikih  očekivanja ili ”mutlidimenzionalnog perfekcionizam”.

Autori ovog istraživanja, Tomas Karan (Thomas Curran) i Endru Hil (Andrew Hill) ukazuju na to da su mladi ljudi koji su bili predmet njihovog istraživanja upadljivo stroži prema sebi i drugima nego pripadnici ranijih generacija.  Ne samo da su samo nezadovoljniji onim što imaju, već su očito i nezadovoljniji onim što jesu.

Ženske osobe češće pate od poremećaja anksioznosti od muškaraca. Od ranog uzrasta im društvo nameće da veruju da su savršen život i stil života (o čemu svedoče uspeh, bogatstvo, lepota, socijalni status i slava)  na domak ruke  ukoliko se dovoljno potrude (ili ukoliko imaju dovoljno sreće). Društveni mediji,  poput Instagrama, Facebook-a i Snapchat-a,   omogućavaju korisnicima da stvore savršenu sliku za javnost – retuširanu i obrađenu u Photoshop-u na kojoj ih jedva možete prepoznati –  čime se ističe prouka da se savršenstvo nalazi svuda oko njih. Savršensvo je tamo negde. Svi ga imaju, osim njih.

Kao posledica toga, njihovu samopercepciju i samopouzdanje nagriza  strah od negativne procene od strane društva,  od kritičkog poređenja sa drugima i neuspeha. Oni sami sebi postavljaju pitanja: “ Zašto? Zašto moj život nije savršen? Zašto nisam uspešan, imućan, srećan ili popularan kao drugi? Zašto moje telo ni izbliza ne izgleda kao na onim slikama ljudi  bez mane koje vidim u časopisima i na društvenim medijima? Zašto?”.

Kada su ljudi tokom dugog perioda i u preteranoj meri usredsređeni na mane, često počinju da krive sami sebe za teškoće koje preživljavaju i sve nedostatke koje uviđaju, bilo da su one stvarne ili umišljene. Ubrzo počnu da zanemaruju one dobre stvari koje im se dešavaju u životu.  Ovakve tendencije bi mogle pružiti objašnjenje za veliki broj problema sa mentalnim zdravljem, kao što su anksioznost, depresija ili poremećaji ishrane u društvu koje je preokupirano idejom savršenstva.

Prema nedavnom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, žene češće pate od poremećaja anksioznosti od muškaraca. Međutim, sve je više dokaza da mnogi muškarci, pa čak i dečaci,  sve više preživljava psihološku patnju   pod uticajem perfekcionizma, socijalizacije rodnih uloga i medija.

Pre nekoliko godina ukupno 32.827 ljudi iz 172 zemlje učestvovalo je  u onlajn ispitivanju odnosno testu o stresu (online stress test),  koji su osmislili  Laboratorija Bi-Bi-Sija iz Velike Britanije (LAB UK) i psiholozi sa Univerziteta u Liverpulu  i koja je najveća studija ove vrste koja je obavljena u Velikoj Britaniji.  Rezultati ove studije, objavljeni u časopislu PLOS One, izdvojili su ruminaciju (neprestalno održavanje negativih misli u našoj svesti) kao glavnog pokazatelja tj. predskazatelja najčešćih problema sa mentalnim zdravljem u ovoj zemlji.

Prema rečima profesora Pitera Kindermena  (Peter Kinderman), koji je vodio ovu studiju, zadržavanje na negativnim mislima i svaljivanje krivice na samoga sebe predstavljaju glavne psihološke putanje koje vode do depresije i anksioznosti, pri čemu ruminacija pravi veću  štetu od samookrivljavanja.

Dr Eli Pontin (Ellie Pontin), klinički psiholog i naučni saradnik na Univerzitetu u Liverpulu, ukazala je da je ovo prava pozitivna poruka za sve nas:  budući da ne možemo da promenimo svoja prethodna iskustva ili genetiku, možemo da promenimo način na koji razmišljamo i delamo.

Pored toga, pomoć da se izborimo sa procesima negativnih misli ne mora da dođe isključivo od kliničkih psihologa.  I ostali stručnjaci, kada prođu odgovarajuću obuku, mogu da pruže pomoć delotvornim intervencijama koje su zasnovane na dokazima, a to su, između ostalog, terapije zasnovane na svesnom usmeravanju pažnje, kognitivnoj terapiji i koučingu.  I baš tako sam upoznala Amandu koja je došla kod mene u potrazi za odgovorom na zastrašujuće  pitanje “Zašto?”: Zašto njen život nije savršen uprkos svim njenim naporima?

Kao i mnogi moji klijenti, i muškarci i žene, Amanda se našla u sred neke “oluje savršenstva” koju je stvorila kombinacija velikih stremljenja i još većih očekivanja; izazova da odaje sliku savršene spoljašnosti u svim oblastima svog života; duboko usađeno verovanje da će je  drugi ceniti samo ukoliko je savršena, kao i  sve većeg straha da  nije dovoljno dobra da odgovori na sve ove izazove i ispuni sva ova očekivanja.

Ali, to je bilo nekada.  Od tada je Amanda ponovo pronašla sebe i svoje prave vrednosti i naučila je da ceni svoj život uz sve nedostatke koje u njemu postoje.  Naučila je kako da razmišlja i rešava stvari nad kojima ima kontrolu i one nad kojima je nema.  Njeno samopouzdanje raste i njena anksioznost je dosta manja. Ona se promenila. A i vi se možete promeniti.

Gost autor :

Hvala našoj dragoj Zorini koja je sa velikom ljubavlju dozvolila da se ovaj tekst prevede na srpski jezik.

Originalni tekst možete pročitati na: https://www.psychreg.org/perfectionism-depression-anxiety/

Zorina O’Donel (Zoryna O’Donnell),   master poslovne administracije, magistar nauka, član Instituta za liderstvo i menadžment), radi kao međunarodni govornik, autor, član Međunarodnog saveza koučeva i mentor na mentorskom programu Poslovne škole u Vorviku, koji se bavi mentorstvom u oblasti karijere i individualnim savetovanjem studenata osnovnih i postdiplomskih studija na studijskom programu za Mastere poslovne administracije  u Poslovnoj školi u Vorviku.  Takođe je registrovani hipnoterapeut i master praktikant NLP-a (neurolingvističkog programiranja).   Zorina je takođe trener koja primenjuje programe i intervencije zasnovane na dokazima koji ljudima pomažu da ostvare pozitivne promene u svom ličnom i profesionalnom životu, da poboljšaju svoje mentalno zdravlje, izgrade rezilijentnost i poboljšaju svoje blagostanje. Možete se povezati sa Zorinom na Twitteru @ZorynaO’Donnell