“Osnovni oblik delovanja ljubavi jeste pažnja. Kada nekoga volimo, poklanjamo mu svoju pažnju i posvećujemo se njegovom razvoju. Kada volimo sebe, mi se bavimo sopstvenim razvojem. Kada se bavimo nekim, mi volimo tu osobu.”

-M. Skot Pek “Put kojim se ređe ide”

Često mi žene pišu ili pričaju na koučing sesijama o izazovima koje imaju u trudnoći. Kada se sve podvuče ono sa čim se najčešće susreću je strah od nepoznatog.

trudnoća, strah, strhovi, opuštenost, balans

https://pixabay.com

Strah od nepoznatog je strah koji često osećamo, bili trudni ili ne. Kada god je potebno da uradimo nešto drugačije od uobičajenog, zakoračimo u nešto novo, iskoračimo iz zone komfora, on se javlja. Manifestuje se kao blaži ili jači osećaj neprijatnosti, koji upod određenim okolnostima može da se pretvori u panični napad. U suštini, radi se o prirodnom mehanizmu mozga da nas zaštiti da načinimo pogrešan korak i završimo kao obrok lavu. Iako se danas retko susrećemo sa lavovima u prirodi, naš mozak svaki odlazak u nepoznato percipira kao pretnju “možda je lav” i na sve načine pokušava da nas odvrati od ideje da ga načinimo.

Mehanizmi zaštite su različiti, od kreiraja crnih scenarija u umu, preko samosabotaže iz “najracionalnijih razloga”, do paničnih napada i psihosomatskih simptoma. Složićete se da se većina strašnih horor scenarija koja ste do sad u životu kreirali u svom umu i zbog kojih ste se plašili, nikada nisu ostvarili. Strah je apstraktan, ali tako realno ume da preuzme kontrolu nad nama i našim odlukama. Kada mu predamo moć, i dopustimo da ono što se još uvek nije desilo diktira naše akcije i ponašanja, tada postajemo njegov zatočenik. Odustajemo od slobode, i to od one najvažnije, slobode izbora.

Strah se najčešće manifestuje kroz:

  • Izbegavanje akcije – nikad nije dovoljno dobro.

Jedna moja klijentkinja je sedam godina sabotirala sebe da završi poslednje poglavlje romana. Sa raznim izgovorima kao svojom podrškom, poput, nije još uvek savršen, potrebno je da napravi “još samo par korekcija”. Dok nije osvestila da ju je veoma strah od toga šta će drugi reći. Često je u svojoj glavi znala da ponavlja film, kako je njen roman dobio najgore kritike, i kako ju je zbog toga veoma sramota. Tokom koučinga smo došle do toga, da ona dok oseća sram zamišljajući sebe u budućnosti, u stvari nije ona u svojim tridesetim u kojim je sada, već mala devojčica od pet godina koja stoji pognute glave dokbiva obasipana kritikama svoje majke. Njen mozak pri pomisli na ishod romana, aktivira memoriju tela koje je zapamtilo osećanje prilikom svake kritike koju je kao mala dobijala od svoje majke. Podelila je sa mnom da nikada ni jedan sastav za majku nije bio dovoljno dobar, ni jedna ocena, ni jedan momak. I naravno da sa osećajem da nije dovoljno dobra svojoj majci, nije mogla da izgradi osećaj da može da bude dovoljno dobra drugima. Što dovodi do druge manifestacije straha a to je:

  • Osećaj bezvrednosti – nisam dovoljno dobra

Da li se zaista dobro hranim? Možda nije trebalo da pojedem onu pljeskavicu? Trebalo je više vode da pijem? Da li ću umeti da budem dobra majka, možda deca i nisu za mene? Da li će me partner voleti ako se ugojim? Možda je trebalo više da se posvetim karijeri pre nego što sam ostala u drugom stanju? Iako mi instinkt govori da se osećam dobro i da bih baš vežbala jogu, možda ipak treba da poslušam svekrvu i ležim malo više?… i tako u nedogled.

Osećaj da nismo dovoljno dobri, osim što može da dovede do toga da odlažemo donošenje odluka  i akciju, on često dovodi do osećaja krivice, i preispitivanja svega što radimo. To dovodi do velikog stresa, i nemogućnosti da se opustimo, što kod trudnica, opet dovodi do osećaja krivice jer znamo da stres loše utiče na bebu…. i tako u krug.

U tim trenucima žene osete potrebu za podrškom, pa se požale partneru. Naši dragi partneri takođe prolaze kroz razne faze, pa i sam na našu žalbu može reagovati iz straha ili zaštitnički, poput “Ne brini, biće sve u redu.” – Rečenica omiljena većini žena u stresu i strahu. – Najčeće aktivira još veću uznemirenost zbog osećaja da partner ne razume ozbiljnost našeg stanja.

Odlučujemo da je vreme da se požalimo drugarici, koja iz najbolje namere kaže “Samo se opusti, najvažnije je sad da si opuštena” –  U našoj glavi počinje sve da kipi i ključa i da se pita…

…ALI KAKO?!

Znam da ti nije lako, da si preplavljena emocijama, i da dragi ljudi često ne umeju da ti daju podršku na način na koji ti je potrebna, iako to istinski žele.

Zato bih želela da podelim sa tobom nekoliko ideja koje ti mogu pomoći da prevaziđeš strah, opustiš se i uživaš u trudnoći:

       1. Pauziraj

Mi zaista u sebi nosimo sve snage i resurse potrebne za uspeh, pa tako i za majčinstvo i sve ono što dolazak novog člana porodice sa sobom nosi. Jedina caka je u tome da moramo biti u dobrom stanju (resursnom stanju) da bismo mogli da im pristupimo.

Najbolji način da sebe dovedeš u dobro stanje je da se izmestiš sa lokacije koja te dovodi u loše stanje, kako bi mogla da se isceliš, oporaviš, napuniš energijom i najvažnije umiriš telo, emocije i um kako bi bila u mogućnosti da pristupiš novim idejama i resursima koje se kriju ispod površine straha.

trudnoća, strah, strhovi, opuštenost, balans

Ideje za vraćanje u dobro stanje:

  • Izdvoji 20 minuta dnevno za šetnju u prirodi ili obližnjem parku. Dok šetaš, razmisli o tome šta vidiš oko sebe, koji sve zvukovi postoje i kako se osećaš. Ono što je bilo i ono što misliš da će biti, neka sačeka na trenutak. Zastani, udahni par puta duboko, i samo budi, ovde i sad.
  • Priušti sebi spa centar. To može biti zaista pravi spa centar, idealno sa specijalizovanom masažom za trudnice… ali može da bude i spa tvoja spavaća soba. Napravi toplu atmosferu sa svećicama, opuštajućom muzikom, i par kapi lavandinog aromatičnog ulja (ili drugog tvog omiljenog). Lezi u krevet, zatvori oči i prepusti se laganim ritmovima ambijentalne muzike ili nekih opuštajućih zvukova poput šuma talasa. Ukoliko još partner želi da ti izmasira stopala, imaćeš pun spa ugođaj.
  • Joga ili neka druga fizička aktivnost je veoma važna. Naš um, telo i emocije su jedinstven sistem. Promena u svakom segmentu tog sistema neminovno utiče na druge segmente. Pokretanje tela je možda i najjednostavniji način da se osećamo bolje, a kada se osećamo bolje tada i mislimo bolje.
  • Meditacija je način da umirimo um, da dišemo i da sebe odvedemo na bezbedno mesto koje možemo sami kreirati u našem umu. To je odličan način da se izmestimo iz lošeg stanja u resursnije a da fizički ostanemo na istom mestu.

         2. Diši

Naučnici su dokazali da ista regija u mozgu proizvodi i strah i entuzijazam. Entuzijazam je osećanje koje doživljavamo kada nam je strah predvidiv (poput gledanja horor filmova, vožnje rolerkosterom…) sve one situacije koje su nam “strašne” ali u kojima znamo da smo sigurni. Kao što sam spomenula ranije, strah je uzbuđenje prema nepoznatom. U umu osmislimo scenarijo, damo mu značenje i dobijemo iracionalni strah. Tada se gasi naš prefrontalni korteks koji sktivira kreativnost i donošenje dobrih odluka, i budi se drugi deo našeg mozga zadužen za opstanak i preživljavanje, sposoban da u mikro sekundi nas zaledi, pokrene u beg ili u napad.

Zato je važno da dišemo!

Udah na nos i duplo duži izdah, momentalno aktiviraju centre u mozgu koji omogućavaju da se opustimo. Disanje možete raditi samostalno ili u kombinaciji sa nekom od ponuđenih tehnika. Dok dišete, zamislite kako sa svakim udahom u sebe uvlačite mir i ljubav i kako sa svakim izdahom otpuštate strah i napetost.

trudnoća, strah, strhovi, opuštenost, balans

https://pixabay.com

   3. Piši

Strah je poput čudovišta ispod kreveta. Kada upalimo svetlo, prestane da postoji. Pisanje o strahovima, nam omogućava da ih sagledamo iz druge perspektive. Kada ih prenesemo na papir, oni često dobiju drugu dimenziju, postanu manje strašni. Možeš kupiti lepu svesku i u njoj svakodnevno pisati, o osećanjima koje imaš, strahovima, pitanjima. Imenuj svoj strah, upoznaj se sa njim. I dobra ideja može biti da za svaki negativni scenario koji ti se javi u glavi, osmisliš bar dva sa pozitivnim ishodom.

    4. Vizualizuj

Ljudi često ne kreću u ostvarivanje ciljeva jer ih je strah od nepoznatog puta i ishoda. Osećaju veliki pritisak jer svaki izlazak iz poznatog je rizik a rizik nije nešto što mozak uobičajeno voli. Fenomenalno je što imamo sposobnost da zamislimo svoju budućnost, otputujemo u nju, izgradimo je po našoj želji i meri, i time je predstavimo našem umu. Pošto nam je poznata, automatski nas manje i plaši.

Tehniku vizualizacije možeš raditi tako što ćeš razmisliti o tome šta želiš, koji cilj želiš da postigneš. Važno je da cilj bude tvoj. Sada zatvori oči, i zamisli tačno vreme i mesto u budućnosti kada je tvoj cilj već ostvaren. Šta vidiš, čuješ, kako se osećaš. Dodaj detalje i uživaj u tom danu u budućnosti. Ukoliko se jave neki strahovi, poput kako ćeš do tamo, super, upiši ih u svoju svesku i kreiraj plan koraka koje možeš da uradiš kako bi spremno dočekala svoje strahove i prepreke.

Ukoliko ti je teško da zamišljaš, možeš scenario dana u budućnosti opisati na papiru. Važno je samo da pišeš kao da se taj dan događa sada, ili se već desio.

Kao što mrak ne može da postoji paralelno sa iskrom svetlosti, tako ni strah ne može da opstane uz ljubav!

Ukoliko nisi sigurna da li možeš sama da rukuješ nsvojim strahom, sasvim je u redu da potražiš podršku kouča, koji te može sprovesti kroz razne tehnike koje ti mogu pomoći da razumeš poreklo svog straha, poruku koju nosi i kako da ga transformišeš iz sabotera u svog partnera.

Ukoliko želiš da se upoznaš sa različitim koučing tehnikama koje mogu da ti koriste u trrudnoći, strahu, osnosu sa partnerom i pripreme te za dolazak bebe, prijavi se na radionicu koju organizujemo 9.11. klikom na link “NLP za trudnice – Tajna srećne trudnice”

Radujem ti se.

Anja Tomić, Internacionalni NLP master trener i kouč

www.anjatomic.com