Jedna od definicija mašte je: Sposobnost da kreiramo sliku u svom umu nečega što još uvek nismo videli ili iskusili. Sposobnost da mislimo o novim stvarima.
Svako od nas je rođen sa sposobnošću maštanja.

Roditelji uglavnom neguju svoju i maštu svoje dece, ali ponekad se desi da je sabotiraju, najčešče nenamerno.

Mama, da li Milka daje ljubičasto mleko? – Pitao je Mihajlo kada je imao 2,5 godine. I smejao se dok smo zamišljali šta sve može da se napravi od ljubičastog mleka: pica posuta ljubičastim kačkavaljem, pita sa ljubičastim sirom…Možete zamisliti njegovo oduševljenje kada je probao sladoled koji smo napravili od borovnice, praveći se da je od Milkinog mleka.

Dvoipogodišnjak bi trebalo da razume razliku između izmišljenog i stvarnog, ali ga to ne sprečava da uživa u igri koju je kreirala njegova mašta.

Ajnštajn je rekao da je mašta važnija od znanja. Znanje je nešto što je svršeno, naučeno, često ga ne dovodimo u pitanje dok je mašta ono fluidno, promenljivo, što sve dovodi u pitanje i omogućava nam da kreiramo izuzetne pronalaske, ali i da rešavamo svakodnevne izazove, poput onih: kako od 3 namirnice u frižideru napraviti ukusnu večeru za nenajavljene goste.

Mašta je kreativnost u akciji, a kreacija je osnovni smisao  i svrha čoveka.
Ispravite me ako grešim 😉

Kreiramo iskustva, sećanja, znanja, ideje, predmete i ono najfascinantnije druga bića.
Da bismo mogli da kreiramo nešto novo, potrebno je da poverujemo da je neverovatno moguće. Ipak, većina odraslih ljudi koje poznajem, kako odrastaju i postaju zreliji tako im opada sposobnost maštanja, sposobnost verovanja u neverovatno i sposobnost da se igraju.

Šta se to događa pa u nekom trenutku prestanemo da maštamo?

Istraživanja su pokazala da današnje školovanje ne stimuliše maštovitost kod dece. Samim tim što se ne očekuje (nije poželjno) da dete dovodi u pitanje informacije koje uči, nastavnike i roditelje, vremenom utiče da dete očekuje da mu se kaže šta je tačno i šta i kako treba da funkcioniše. Maštovitost je nešto što je u redu kod male dece, ali ti si sada veliki i važno je da se uozbiljiš!
Mislim da je važno da deca dovode u pitanje sve, jer im to omogućava da se razvijaju i da rastu, a i utiču na to da i njihovi roditelji rastu.

Pa, evo kako možete  stimulisati maštovitost kod dece?
1. Umesto odgovora postavite pitanje.
Mama, jel drveće živo?
Šta ti misliš, ljubavi?
To ne znači da nećemo u nekom trenutku nešto zanimljivo ispričati detetu, dati savet i naučiti ga nešto, ali je predragoceno da deca umesto da odmah očekuju gotova rešenja, da ih stimulišemo da prvo sami probaju da dođu do odgovora i izgrade svoj stav i mišljenje, jer ko kaže da ono u šta mi verujemo zaista i jeste istina.
2. Dajte im širinu – da istražuju, da pitaju, da probaju. Šuma, jezero, hipodrom, zoo vrt, selo, grad, brdo…


3. Neka se kreću – Kada ste u prirodi, nije važno da se vratimo kući čisti. Moja parola je, što se prljaviji vratimo više smo istražili i naučili. Kako dete da zna da je voda hladna ako je ne pipne, da je drvo visoko ako se ne popne na njega.

Pokret čini da mozak raste odnosno gradi nove neuroveze, utiče da raste i inteligencija našeg deteta. Pokret nije mogućnost već potreba svakog deteta.

4. Pospešujte crtanje i pisanje – neka deca izražavaju svoj unutrašnji svet na ovaj način, ili kroz pisanje. Takođe na ovaj način se razvijaju motoričke veštine i uvežbava koordinacija oka i ruke.


5. Pospešujte govor i glumu – Pričajte sa vašom decom, neka dele sa vama svoje utiske o različitim događajima. Igranje različitih uloga, od superheroja, životinja…pomaže deci da nauče dosta o likovima u koje se maskiraju, ali i da sami osmisle scenarija, kostime i scenografiju za određenu ulogu.
6. Ograničite TV i telefon – bez obzira da li deca uče na ovim uređajima,  ovo je pasivni način učenja, koji ne stimuliše i ne razvija maštu u dovoljnoj meri kao što to čini, kada dete samo osmišljava igru, priču ili lik.

7. Podetinjite ponekad 🙂 A to znači da se i vi sami prepustite čaroliji maštanja, fantaziranja i razmišljanja. Isključite ego i racio i vidite kuda će da vas povede vaša detinja iskra.

Podsećam vas na našu radionicu (maštaonicu) Daj priliku godini da bude najbolja koja će se održati u nedelju 6. decembra. Namenjena je upravo tome da uzmete vreme za sebe, da se prepustite razmišljanju o željama, snovima i stvarima koje vas suštinski pokreću – a mi ćemo vam pomoći da od toga napravite konkretne i ostvarive ciljeve, sa dobrim planovima.

Poverujte u neverovatno. Probajte, magično je!

Autorka teksta: Anja Tomić, NLP trener i kouč